mirisna buha koja smrdi

Buhica je u međuvremenu puno toga otkrila i ne da joj se tipkare to sada vama svima tu, jer buhica ne voli sve vas(troje) toliko puno

ova arijana čujem da se zove

kako kreštavo glasilo ima majko božja sveta buho prosvjetli me

sveti ante buhoviću

kako je naporna, kako hoće smiješna bit ta ženka


BUHICI NIJE JASNO KOJEM TIMU DA ŽENKA PRIPADA. SVIMA TA ŽENA PRIPADA. NA SVIM TERENIMA JE IGRALA TA ŽENA. ŽENO ODLUČI SE VIŠE KOJI ĆEŠ STAV PREZENTIRAT I BRANI GA SVETE MU BUHE

samo hoće zadovoljit sve. i lijeve i desne, i pedere i pederofobe i normalne i nenormalne.... ŽENO NE ZADOVOLJAVAŠ SA TOM PODJELJENOŠĆU BUHICU

buhica ne vola arijanu čulinu.

da, di san stala... malo sam zbunjena, oprostit ćete mi. AH da. Brkovi, jeli? Da tamo sam zaspala, kaže mati da mora da je taj čovo neke popijo i da kada te velike buhe popiju večinom nisu dobro, a kao to vole raditi čak se i hvaliti :/

Buhica to ne shvača. buhi isto bilo loše. nije lijepo spavala. smrdili su ti brkofi.
E i neš se desilo, to veliko buho područje za ubode, kojeg mati zove čovo, usred horizontalnog odmaranja(kojeg buha isto ne kuži) se valjda ispravio i izbacio neku žutaču sa komadićima, a buha sve to promatrala i prvog reda!!!

Kaže mati da nije bilo tih brkova da bi i ja postala mali komadić te bljuvotine, doduše doista mali komadić, al svejedno, grozna buho smrt bi to bila. Kaže mati da buha jedino dostojno more odkrfiti dok krfi.

DOSTOJNO ODKRFITI DOK KRFI. DA.

Zadnjeg ček se buha siječa je nešto šta se zove marmelada, koje je čovo turao u neku rupicu odmah ispod brkova(kaže mati da to čovjekova verzija neka buhobockanja, nit to još ne kužim).

I govorio nešto taj čovo kak mu super bilo, da je ko beba spavo, da se razbio, da mu supač bilo.
No buha zna da mu jako rupica smrdila, da se znojio, da je nešto kao jebo mati(što buhici pervezno, ja svoju mati ne bi nikad mogla ništa, jer mati zna više od buhice).
Pitala ja mati kako taj čovo more govoriti takve bljuvotine nakon što je bljuvo, a ona meni da to čovoji rade.

Buhica više neće čovoje bosti. A lipo mi mati govorila da se držim pasa.
Morat ću razmisliti o tome.

Buhica zbunjenija no ikad.
Velika sveta buho pomozi.

DOSTOJNO ODKRFITE DOK KRFITE. AMEN.

Rekoh već da mi je mati rekla jednom da se skoncentriram samo na pse. Ali ne mogu. Jednostavno ne mogu. Kaže mati: Glupaćo jedna glupa, tamo te nitko ne vidi, ak te pas oče sa zubićima stisnuti, neće, ako nisi debela... skočit ćeš na vrijeme na sigurno.

Kako mi je mati glupa. koja je to glupača. Pa kako svete mu dlake smrdljive mogu samo pse sisat. Ja stvarno neznam šta si ona umišlja.

Ovaj pas na kojem sam jučer bila, jeli... skočio on na nešto meko. Neznam gdje, ali skočio je negdje. Samo to znam. Ne pitajte me gdje molim vas.

I šta se desilo, to vam želim da kažem jako, jako vam to želim da kažem.

Nešto neznam nit ja sama što me umalo ZGNJEČILO! DA GNJEČILO ME UMALO!

Kaže mi mati da se to ruka zove, opet kažem nemam pojma što je to. Al svejedno, prepala sam se. Neka ruka dakle me skoro zgnječila, ja skočila i našla se među nekim tvrdim dlakam, koje mati brkovima naziva. Pitaj svetu buhu šta je to... nemam pojma.

ALI ZABOLA SAM SE TAMO!

KAKO JE FINO BILO NEMATE POJMA!

U SLIJEDEĆEM BUHOJAVLJANJU BUDEM PAMETNIJA. OBEČAJEM.

Zgazili su mi mamu. Tatu upoznala nikada nisam. Mislim da sam ga vidjela tu i tamo kako leti u prolazu. No ne sijećam se da li sam ga vidjela negdje na polju ili pak kod nekoga u kući. Možda sam ga vidjela jednom kroz prozor kako susjedu pije krv. Mama mi je stavila ruku na oči. Sijećam se toga. No ne sijećam se detalja.
Mama mi je rekla da se skoncetriram samo na pse. I ako budem bila dobra da ću jednog dana možda čak i čovjeka zagristi.
Zbunjena sam. Neznam gdje sam.
Puno je dlaka oko mene. Vidim i druge buhe oko sebe koje se nazivaju tetama.
Mama mi priča o tati Buharu i kako je zgodan bio.
Ne vidim nikoga od njih, niti mamu niti tete više. Zabila sam glavu u rupicu koju mi je mama napravila i lagano sišem nešto najlijepše. Neznam što je. Ali jako mi je fino.
Odlučit ću nikoga ne slušat posvetit ću život ovoj finoći iz koje rastu dlake...

Čini mi se da se nešto pomaknulo... Kao da se mičem, a opet glava mi je zabijena u ovu finoću. Mama govori da se ne brinem...

(napomena: ovaj upis već postoji negdje u drugom blogiću, no zbog tehničkih problema mirisna buhica morala je pronaći novi dom... do slijedećeg sisanja krvi i skakanja i možebitnog letenja...pozdrav)